ĐORĐE MIKETIĆ: Apolitičnost nije vrlina!

Promene neće i ne može doneti jedan čovek. Nikav bezgrešni mesija se neće pojaviti, niti možemo očekivati ponovni silazak Božjeg sina, ma kakve oreole i krila im marketing-stručnjaci crtali nad glavama. To ćemo, konačno, ili obezbediti svi mi zajedno. Ili ćemo svi zajedno nestati

Izvrnute vrednosti, SAMOVOLJA vlasti, eksploatacija resursa i ljudi, uz gušenje kritičke misli nisu odlike samo ove vlasti. Svaka vlast teži da građane tretira kao podanike, a institucije (uvek u dosluhu sa krupnim kapitalom i šačicom najmoćnijih) pretvori u svoje poslušne robove. zato nije dovoljna puka smena vlasti.

Ne možemo samo jedne gospodare menjati drugim, možda manje bahatim i to smatrati uspehom…

Treba nam istinska promena celog, eksploatatorskog sistema, a ne puka smena vlasti.

Zato, moramo da delujemo stalno. Da se uključimo Svi. Na svim nivoima. Nije dovoljno da šetamo i zviždimo jednom u 20 godina, jer smo isto ovako onomad pištali po gradovima i rušili istu ovu kliku, već moramo da konačno naučimo onu lekciju, da pobedimo i u miru. A to je težak posao. Zahteva strpljenje, upornost, ali pre svega solidarnost! Da naučimo da branimo jedne druge uprkos razlikama.

Da skačemo za svakoga, nebitno šta o tom nekom mislimo, kad vidimo da su mu prava ugrožena. Da skačemo u odbranu zakona, nebitno koliko mislimo da su moćni i osioni. Jednostavno da naučimo da smo MI ti koji kontrolišu sistem i institucije, jer pukom promenom vlasti neće se promeniti ovaj sistem porobljavanja.

Ovo je naravno globalni problem, kao što vidimo, vellike su nejednakosti na celoj planeti, ovo je rak-rana civilizacije, samo smo ga mi metastazirali do neizdržive granice bola i uništenja.

Stoga, mislim da prvo moramo da razbijemo jednu prevaru: da je APOLITIČNOST nešto dobro.

Pročitaj sledeći stav  Vidi, gari, ne može!: Otkazujemo sutrašnji protest protiv novog mosta na Dunavu

Uče nas da je apolitičnost vrlina! NIJE!

Apolitičnost nije ništa uzvišeno. zaista nije! Naprotiv! To je varka! Vrhunska podvala!

Apolitičnost je kad neko tuče ženu na ulici ili stanu pored a ti ne uradiš ništa, kada je dete bolesno a ti samo sažaljivo cokneš i nastaviš svojim putem, kada te država vara, smanjuje penzije i plate a ti opet samo slegneš ramenima kao kakav rob, kada mahinacijama i lažnim ugovorima iseljavaju siromašnu porodicu iz tvoje ulice a ti srećan što nisi ti na meti, kada tajkunov sin pregazi dete na pešačkom a ti nastaviš da gledaš njegov kanal i glasaš za to ko će da ostane u nekom rijaliti-svinjcu, kada novinare šikaniraju, batinaju i pale im kuće a ti misliš – šta li mu je to trebalo da ih izaziva… Ta apolitičnost je upravo to što je obezbedilo da danas najgori vladaju, a najbolji idu iz zemlje ili se pak ovde guše pod teretom besmisla. 

Baš to nečinjenje i to gađenje i ograđivanje pristojnih ljudi od političkog delovanja, najveća je zamka na koju smo naseli! 

Jer, ako su ti skupe komunalije, ako bi da čuješ pametnu emisiju na nacionalnoj frekvenci, ako želiš da odeš u sud po pravdu ili da kupuješ kvalitetnu robu po realnoj ceni ili ako te, jednostavno, samo nervira nameštena fudbalska liga Srbije – onda si brate političan. Zato prvo što moramo da uradimo je da demistifikujemo apolitičnost, odbacimo tu zamku i onda, svi zajedno, upristojimo politiku! 

Jer, ako politiku prepustimo gramzivcima i huljama, jer je pristojnim ljudima to bljak, onda nemamo pravo da se žalimo na to kako nam izgledaju institucije, država, gradovi, firme, škole, bolnice i rukavci.

Pročitaj sledeći stav  Pokret Vidi Gari, ne može: Ubistvo Zorana Đinđića zaustavilo je modernizaciju i humanizaciju razrušenog društva

Ako se kvalitetni pojedinci klone da preuzmu odgovornost, i okreću glavu, imaćemo doktora zvanog Smrt koji odlučuje o zdravlju građana, ili lupeža na mestu prvog policajca, ili traktoristu koji brunda po skupštini, keramičara koji brine o bezbednosti države a ne kupatila, plagijatora koji brine o republičkoj kasi i huligane koji razbijaju građanske proteste… I tako dalje. Sve to znate.

Ali, oni su samo slika i prilika našeg nečinjenja a ne nekakvi maheri koji su nas nekom veštinom pobedili.

Promene neće i ne može doneti jedan čovek. Nikav bezgrešni mesija se neće pojaviti, niti možemo očekivati ponovni silazak Božjeg sina, ma kakve oreole i krila im marketing-stručnjaci crtali nad glavama. To ćemo, konačno, ili obezbediti svi mi zajedno. Ili ćemo svi zajedno nestati. Ja glasam za ovu prvu opciju.

Nisam ja protiv političkih partija, ima tu i dobrih ljudi i ideja, ali pre svega i više od svega, danas nam trebaju nezavisni ljudi koji kritički misle, koji se bore kroz svoja preduzeća, organizacije, kroz institucije na nivou države, grada ili ulice – to je pravi poligon pobune.

Još uvek ima divnih i kvalitetnih ljudi. Još uvek imamo doktore koji leče sve pacijente podjednako, policajce koji hapse kriminalce makar im bili i šefovi, tužioce koji poštuju zakon bez sufliranja, hrabre zviždače koji prijavljuju korupciju, hrabre novinare koji pišu uprkos svim pretnjama, mlade istraživače koji izgaraju iako žive u podstanarskim sobama.

ZATO moramo da probudimo svakog ko ima želju – da se vrednuje rad a ne podvala, da svi dobiju podjednake šanse za uspeh, da se nagrađuje izuzetnost a sankcioniše lopovluk, da ohrabrimo sve koji misle drugačije ali se plaše da izgovore to. I moramo ih zaštiti od ucena i pretnji. Moramo da napravimo taj široki front solidarnosti i pobune, koji se neće ugasiti nakon nekih izbora i puke zamene garniture.

Pročitaj sledeći stav  Inicijativa "Vidi, gari, ne može!" pruža punu podršku građanima Novog naselja u borbi protiv urbanističke mafije

Ideja je da svi uvežemo, i ljudi i organizacije, onako horizontalno, rizomski, naprimer kao bostan, te da, svi oni, privremeni gospodari, ako bi se ikada ponovo drznuli da koriste moć institucija protiv svojih građana, na kraju sami i oberu bostan!

I tek tada će konačno, pamet pobediti glupost, a razgovor nadjačati nasilje, tada će moralni kažnjavati prevarante, jaki će štiti slabe i ugrožene, tada ćemo se takmičiti idejama, a ne dodvoravanjem, život će se rugati neživotu, prijateljstvo podvali, a smeh i radost zameniti mrzovolju i apatiju. 

Zato moramo HRABRO i istrajno. Treba nam malo vere i jedno dobro, mangupsko prolećno určenje, od glagola určiti. Jedno VIDI, GARI, NE MOŽE!!!!

(Autor je stomatolog i pisac, građanski aktivista i član odborničke grupe “Srce grada” u Skupštini beogradske opštine Stari grad. Ovo je njegov govor sa skupa “Vidi, gari, možemo zajedno!”, održanom u Novom Sadu 3. aprila 2021. godine, na kojem je Đorđe Miketić govorio kao predstavnik Združenih inicijativa i Pokreta.)